савезници и стварање југословенске државе. Београд, 1995;
Поповић Н. Србија и Царска Русија. Београд, 2007;
Тимофејев А., Кремић Д. Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата. Београд, 2014; За балканскими фронтами Первой мировой войны/ отв. ред. В.Н. Виноградов. М., 2002;
Айрапетов О.Р. Участие Российской империи в Первой мировой войне 1914–1917.1–IV. М, 2014–2015.
3
Подробнее о разрыве дипломатических отношений с Россией см.: Поповић Н.Б. Србија и Руска револуција 1917–1918. Београд, 2014; Он же. Јован Миланковић, последњи српски дипломата у царској Русији // Српско-руски односи од почетна XVIII до краја XX века. Београд, 2011. С. 185–203.
4
Архив Југославије (далее — АЈ). 334 — Министарство иностраних послова Краљевине Југославије. ПО. Ф. 17. Д. 47. Телеграм Анти Трумбићу од 26. августа 1920.
5
Телеграмма наркома по иностранным делам РСФСР Г. В. Чичерина представителю Королевства СХС Д. Иличу о желании Советского правительства установить дружеские отношения с Королевством СХС 13 октября 1920 г. // Советско-югославские отношения 1917–1941. М., 1992. С. 103.
6
Подробнее об эмиграции из России в Юго-Восточную Европу и жизни беженцев в Сербии и на других территориях Королевства СХС см.: Joвановић М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996; Он же. Руска емиграција на Балкану (1920–1940). Београд, 2006; Миленковић Т. Калмици у Србији 1920–1944. Београд, 1998; Он же. Школовање деце емиграната из Русије у Југославији 1919–1941. Београд, 2004; Миленковић Т., Павловић М. Белоемиграција у Југославији 1918–1941.1–II, Београд, 2006.
7
Krizman В. Vanjska politika jugoslovenske države 1918–1941. Diplomatsko-historijski pregled. Zagreb, 1977. S. 74.
8
Архив внешней политики Российской Федерации (далее — АВП РФ), ф. 4. Он. 13. П. 76. Д. 1096. Л. 130. Письмо заместителя народного комиссара иностранных дел М. М. Литвинова Полномочному представителю в Германии Н. Н. Крестинскому 5 ноября 1922 г.
9
AJ. 334 — Министарство иностраних послова Краљевине Југославије. ПО. Ф. 17. Д. 47. Писмо Момчила Нинчића Василију Штрандману од 4. априла 1924; Животић А. Покушај успостављања дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза (1923–1927) // Русија/СССР и државност Србије/Југославије. Београд, 2018. С. 319–342.
10
Dragović V. SSSR. Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika. Beograd, 1940. S. 118.
11
Запись беседы Народного Комиссара Иностранных дел СССР с Послом Турции в СССР Закин беем, 7 января 1926 г. // Документы внешней политики СССР. М., 1964. Т. 9. С. 13–14.
12
Российский государственный архив социально-политической истории (далее — РГАСПИ). Ф. 17. Оп. 162. Д. 6. Л. 141–142. Протокол № 48. 25 октября 1928.
13
Konvencija о definiciji agresije izmedu SSSR, Čehoslovačke, Jugoslavije, Rumunije i Turske, London, 4. jul 1933 // Stojković M. Balkanski ugovorni odnosi 1876–1996. Dvostrani i višestrani medunarodni ugovori i drugi diplomatski akti о državnim granicama, političkoj i vojnoj saradnji, verskim i etničkim manjinama. II tom (1919–1945). Beograd, 1998. S. 369–372.
14
РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 166. Д. 527. Л. 28. Постановление Политбюро ЦК ВКП(б) с указаниями наркому по иностранным делам СССР М. М. Литвинову по вопросу о возобновлении дипломатических отношений с Румынией, Югославией и Чехословакией 3 июня 1934 г.
15
Запись беседы Полномочного Представителя СССР в Австрии с Посланником Югославии в Австрии Настасьевичем // Документы внешней политики. М., 1973. Т. 18. С. 556.
16
Konvencija о režimu moreuza (Dardanelima, Mramornom morn i Bosforu), Montre, 20. jul 1936, Stojković M. Balkanski ugovorni odnosi. Beograd, 1998. S. 389–404.
17
РГАСПИ. Ф. 84 (Микоян А. И.). Оп. 1. Д. 17. Л. 82–84. Запись второй беседы Народного Комиссара Внешней Торговли Союза ССР. тов. Микояна, А.И. с руководителем Югославской Хозяйственной делегации г-ном. М. Джорджевичем, состоявшейся в присутствии т.т. Мая и Ксейкина 11 мая 1940 года.
18
Подробнее о югославско-советских отношениях в 1939–1941 гг. см.: Животич А. Югославско-советские отношения 1939–1941. М., 2019.
19
См. подробнее: Животић А. Московски гамбит. Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938–1941. Београд, 2020. С. 596–600.
20
Во время встречи советского посла И. А. Майского с генералом Симовичем 11 июля 1941 г. в Лондоне была достигнута договоренность о возвращении в СССР дипломатических представителей Югославии. См.: АЈ. Ф. 341. Посланство КЈ у Лондону. К. 31. Ај.106. Забелешка од 11.7.1941.
21
Памятная записка НКИД СССР югославской миссии в СССР 3 августа 1942 г.// Отношения России (СССР) с Югославией (1941–1945 гг.) Документы и материалы. М., 1998. С. 130–131.
22
Подробнее о югославско-советских отношениях во время Второй мировой войны см.: Новиков Н.В. Воспоминания дипломата. М., 1989. С. 74–83, 110–117, 202–208; ГибианскийЛ.Я. Советский Союз и Новая Югославия. М., 1987. С. 19–139; Petranović В., Dautović S. Jugoslovenska revolucija i SSSR (1941–1945). Beograd, 1988; Popović N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu. Beograd, 1988; Народные и национальные фронты в антифашистской освободительной борьбе и революциях 40-х годов / отв. ред. А.Я. Манусевич. М., 1985. С. 440–464; Duretić V. 1) Vlada па bespuću. Internacionalizacija jugoslovenskih protivrječnosti 1941–1944. Beograd, 1983; 2) Saveznici i jugoslovenska ratna drama. Izmedu nacionalnih i ideoloških izazova. I–II. Beograd, 1985; Гиренко Ю. С. Сталин — Тито. М., 1991. С. 89–270; Petranović В., Dautović S. Jugoslovenska revolucija i SSSR (1941–1945). Beograd, 1988; Волков В.К. Советское руководство в Юго-Восточной Европе в последний год войны. Некоторые проблемы советско-югославских отношений (1944–1945) // Волков В.К. Узловые проблемы новейшей истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы. М., 2000. С. 83–116; Ржешевский О. А. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии. М., 2004. С. 337–339, 397, 429–434, 511–512, 520–532; Едемский А.Б. Москва и антифашистское движение И. Броз Тито (январь – начало октября 1944 г.) // Ослобођење Београда 1944 године. Зборник радова. Београд, 2010. С. 95–129; Тимофеев А. Руси и Други светски рат у Југославији. Београд, 2011; Dimić Lj., Zivotić A. Napukli monolit. Jugoslavija i svet (1942–1948). Beograd, 2012. S. 5–26, 57–214; Животич A. Югославско-советские военные противоречия 1947–1957. M., 2019. С. 2544, 64–68, 93–98; Он же. Московски гамбит. Југославија, СССР и продор